Knjiga „Auto klime, popravka, servis, održavanje“

Autor: MILE TODOROV.

Godina: 2005.

Broj strana: 315.

Povez: Mek.

Format: B5.

 

U daljem tekstu možete pročitati izvod iz nekoliko poglavlja priručnika u auto klimama…

[button] NE RADIMO servis auto klima![/button]

OSNOVI RASHLADNE TEHNIKE

[dropcap style=“font-size: 60px; color: #9b9b9b;“]R[/dropcap]ashladna tehnika se koristi za snižavanje temperature u objektima koji se hlade pod temperaturom okolne sredine i za njeno održavanje u datim granicama nezavisno od promena spoljnih uslova. Mašinsko hlađenje postiže se pomoću različitih tipova rashladnih mašina, koje su predmet rashladne tehnike. Veliki doprinos za razvoj nauke o hlađenju ima ruski naučnik M. V. Lomonosov, koji je 1744.godine ustanovio da je razlog toplote ili hladnoće kretanje molekula u telima. Zadatak uređaja za hlađenje je da predmete ohlade ispod temperature okoline i da i na zadatoj temperature održavaju. Mašina za hlađenje oduzima telu toplotu koja se zove toplota hlađenja i na taj ničin snižava njegovu temperaturu. Da bi što bolje upoznali rad rashladnih i klima ređaja, potrebno je poznavati i fizičke zakone i procese na kojima počiva tehnika hlađenja. Fizička priroda toplote i hladnoće je ista – razlika između njih se sastoji u intenzitetu kretanja molekula u datom telu, od kojih zavisi i njegova temperatura. Te pojave proučava posebna grana nauke, nauka o toploti ili termodinamika.

 

PRVA GLAVA (Auto klime, popravka, servis, održavanje)

 

FIZIČKA PRIRODA HLADNOĆE

Hladnoća je uslovni pojam, koji izražava količinu toplote oduzete od datog tela za snižavanje njegove temperature, ili za promene agregatnog stanja. Svako zagrejano telo može da se ohladi do temperature okolne sredine prirodnim putem, ali njegovo hlađenje do temperature niže od okolne sredine može da se ostvari samo veštačkim putem – mašinskim hlađenjem. Pri hlađenju teče obmenjivanje toplote između dva tela – hlađenog i ohlađenog. Svaki fizički proces, koji se izvršava sa hlađenim telom i određen je sa ohlađujućim efektom „gutanjem toplote“ i koji može biti iskoriđten za hlađenje. Pri promeni agregatnog stanja – topljenje, ključanje i sublimacija su propraćeni sa konzumiranjem značajne količine toplote i zato se i najčešće koriste u rashladnim procesima.

OSNOVNI PROCESI U PRENOSU TOPLOTE

Prenošenje ili obmenjivanje toplote je samovoljan proces gde se prenos unutrašnje energije od tela sa višom temperaturom prenosi telu sa nižom temperaturom. Određene količina toplote prelazi između dve tačke jednog tela koje imaju različitu temperaturu. Glavna karakteristika toplote je da uvek prelazi sa toplijeg na hladnije telo. Kada se dva tela sa različitom temperaturom nalaze u kontekstu, posle određenog vremenskog intervala, njihove temperature se izjednačavaju. Preko osnovne molekularno – kinetičke teorije materije, ta pojava može da se objasni kao rezultat poravnanja srednjih brzina molekula i atoma dvaju tela – brzina čestica u toplijem telu usporava (ono se hladi), a u hladnijem se ubrzava (telo se zagreva). Odavde sledi zaključak da toplota može da se kreće prirodnim putem od tela sa višom prema telima sa nižom temperaturom. Ako, na primer, stavite kocku leda na šaku i držite je nekoliko minuta, šaka će vam se ohladiti, a kocka leda počeće da se topi. To je zato što toplota prelazi sa vaših ruku na kocku leda.

Prenos toplote ostvaruje se na tri načina:

1. Konvekcija (prelaz toplote),

2. Kondukcija (provođenje toplote) i

3. radijacija (zračenje toplote).

Ta tri načina širenja toplote skoro nikada ne teku samostalno, ali obično uvej jedan od njih preovladava.

Konvekcija – ili prelaz toplote se javlja u fluidima (tečnosti ili gasovi) prilikom premeštanja čestica ili između tvrdih tela i fluida u međusobnom kontaktu. U tom slučaju mesto zagrejanog fluida koji se podiže gore, popunjava hladni deo stvarajući tako kružno kretanje vazduha ili konvekcijsku struju. Razlikujemo dva načina kretanja fluida: prirodno i prinudno. Kada se kretanje sitnih čestica vrši zbog razlike u zbijenosti toplijih i hladnijih čestica fluida, govori se za prirodnu ili slobodnu konvekciju. Prinudno kretanje fluida stvara se dejstvom spoljnih sila, stvorene od ventilatora ili pumpi i tome sl.

Kondukcija – provođenje toplote ili prenos toplote između neposredno dodirujućih čestica. Taj proces preovladava kod tvrdih tela, kod kojih se toplota prostire zahvaljujući toplotnoj provodljivosti koju ona poseduju. Ako rukom podignete tiganj od gvožđa sa vrele plotne osetićete da je i drška zagrejana. Ako to isto uradite, ali sa aluminijumskim tiganjem, osetićete mnogo veću toplotu. To je zato što stepen prenosa toplote zavisi od toplotne provodljivosti određenog materijala, a aluminijum je mnogo bolji toplotni provodnik od gvožđa. Toplotna provodljivost zavisi od fizičkih svojstava materije, njene veličine i temperature u različitim tačkama. Radijacija – ili zračenje je proces koji postoji zahvaljujući svojstvu zagrejanih tela da zrače toplotnu energiju i omogućuje prenos toplote na rastojanju preko toplotnih talasa. Tu su zastupljeni talasi infracrvenog spektra koji su nevidljivi zbog svoje veće talasne dužine od talasa koji su vidljivi prilikom zračenja. Za toplotnu tehniku važno je značenje koju imaju infracrveni zraci koji se nazivaju još i toplotni i imaju dužinu zraka od 0,8 do 400 mikrometara. Kada preko neke ploče padne toplotni zračni talas, jedan njen deo se upija od samog tela, drugi deo se odslikava, a treći deo prolazi kroz telo. Apsorbovana zračna toplotna energija povišava temperaturu. Odslikana i prošla kroz njega, toplota pada preko drugih tela. Tako dolazimo do zaključka da svako telo ne samo što stalno upija, već stalno i zrači toplotnu energiju. Trebamo zapamtiti da sve što je zagrejano odaje toplotu zračenjem. Ako koristimo ova tri načina prostiranja toplote (konvekciju, kondukciju i radijaciju) objasnićemo sistem koji se koristi za grejanje u automobilu. U centralnom delu ovog sistema nalazhi se mali izmenjivač toplote. To je rebrasti deo metalnog cevovoda kroz koji prolazi pod pritiskom vreli rashladni fluid. Toplota iz rashladnog gasa prenosi se kroz zidove cevi u puno tankih vodenih rebara koja su povezana sa cevovodom i to možemo nazvati kondukcijom. Prinudna cirkulacija vazduha stvorena od elektičnih ventilatora tera vazduh kroz aparat sa grejačem i toplota se prenosi sa lamela (rebara) izmenjivača na rashladni vazduh i to nazivamo radijacijom. Taj isti pregrejani vazduh potiskuje se u kabinu vozila, kroz mnoštvo sitnih kanala gde zagreva vazduh i pravi konvekciju.

U daljem tekstu će više reči biti i o:

– Klimatizaciji,

– Rashladnim fluidima – freonima,

– Kompresorskim uljima.

 

DRUGA GLAVA

 

SASTAVNI DELOVI AUTOMOBILSKOG KLIMA UREĐAJA

Teorijski ciklus parnokompresorske rashladne mašine ostvaruje se od pet osnovnih elemenata koji se koriste u svakom automobilskom klima uređaju. Elementi kompresionih rashladnih uređaja su: kompresor, kondenzator, ekspanzioni ventil ili cevna maznica, filter sušač ili risiver i isparivač. Klima uređaj u automobilu koji koristi rashladni fluid R – 134a je malo fizički veći od onog koji radi na R – 12, ali sve ostale funkcije su identične. Kompresor usisava vlažne pare rashladnog fluida iz isparivača pri niskom pritisku. U kompresoru pare se zgušnjavaju i njihov pritisak se povećava do neophodne kondenzacije koja je viša od temperature okolne sredine. Prilikom zgušnjavanja para, temperatura im se povećava od temperature isparavanja do temperature kondenzacije.

RASHLADNI KLIMA UREĐAJ SA EKSPANZIONIM VENTILOM

Kao što smo već rekli, postoje pet osnovnih elemenata klima uređaja:

1. Kompresor,

2. Kondenzator,

3. Ekspanzioni ventil,

4. Isparivač,

5. Filter sušač vlage, ili resiver.

Ako propratimo smer kretanja rashladnog fluida kroz instalaciju od kompresora do isparivača, videćemo sledeći proces koji je najsloženiji i najskuplji. Kompresori su aparati koji mehaničkim radom sabijaju gasove iz prostora nižeg u prostor višeg pritiska. Sam princip rada kompresorske mašine je isti kao i rad motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Razlika je u tome što, motor daje mehanički rad na račun toplote koja se dobija sagorevanjem benzina u cilindima motora, dok kompresorska rashladna mašina troši mehanički rad da bi se sabio gas. Znači, para visokog pritiska ulazi u kondenzator gde se prinudnom ventilacijom kondenzuje na temperaturu okolne sredine i vraća se u tečnost visokog pritiska, Onda sed kreće kroz instalaciju, prozali kroz filter sušač vlage, čisti se i odlazi u ekspanzioni ventil gde se pretvara u smešu od tečnosti i pare niskog pritiska, mešavina rashaldnog fluida niskog pritiska stiže u isparivač, gde se ostatak tečnosti pretvara u paru niskog pritiska, rashlađujući na taj način vazduh oko isparivača. Para niskog pritiska vraća se ponovo u kompresor koji ga sabija i tera nazad u instalaciju.

U okviru ovog poglavlja, više reči će biti i o:

– Auto klima uređajem sa cevnom mlaznicom i

– Elementima auto klima uređaja, kao što su:

– Kompresor,

– Klipni kompresor,

– Rotacioni kompresor sa krilcima,

– Spiralni ili SCROLL kompresori,

– Spojnica kompresora,

– Risiver,

– Filter sušač,

– Isparivač,

– Kondenzatori.

 

TREĆA GLAVA

 

AUTOMATIKA

U prethodnim glavama obradili smo glavne delove klima uređaja koji omogućuju njegov rad. Ali ti elementi nisu dovoljni da obezbede samostalan rad klima uređaja. Zbog toga, svi automobilski klima uređaji imaju dodatne upravljačke uređaje koji kontrolišu i nadziru stepen upravljanja koji pruža maksimalno iskorišćenje sistema. Zajedničko ime tih pratećih elemenata je automatika. Uređaji za uspostavljanje automatskog rada rashladne instalacije obezbeđuju: regulisanje i kontrolu protoka rashladnog fluida. Puštanje u rad kompresora i njegovo zaustavljanje; regulisanje i kontrolu temperaturnih režima u procesu hlađenja; regulisanje rashladnog kapaciteta instalacije. Zadaci uređaja automatike su dakle, da uspostave potrebne temperature za hlađenje, obezbede što ekonomičniji rad rashladne instalacije i obezbede sigurnost u radu. Postoje tri osnovna elementa uređaja automatike:

1. Prijemni (kontrolni) element koji prima promene mernog parametra i daje određene impulse (reguliše rad kompresora),

2. Regulacioni element koji direktno deluje na parametar koji želimo da regulišemo: tu možemo svrstati upravljanje kompresorom, ventilatorima, isparivačem, kondenzatorom, itd.,

3. Prenosni element koji služi za obezbeđivanje veze između prijemnog i regulacionog elementa.

Na osnovu ovih sadržaja elemenata, uređaje automatike možemo podeliti na: kontrolne, regulacione i kombinovane uređaje.

U tom kontekstu, u ovoj glavi obratiće se naročita pažnja i na:

– Termostatske ekspanzione ventile,

– Kapilarno-cevne mlaznice,

– Komandno upravljanje kompresorom,

– Komandno upravljanje vozilom i

– Zajednički rad svih komponenti klima uređaja.

 

ČETVRTA GLAVA

 

ALATI I OPREMA ZA ODRŽAVANJE AUTO KLIMA UREĐAJA

U prethodnim poglavljima naučili smo dosta toga o fizičkim procesima hlađenja i principima na kojima se zasniva rashladna tehnika. U kojoj čemo meri imati uspeha i koliko ćemo zadovoljstvo imati, zavisi i od toga da li posedujemo odgovarajući alat i da li smo odabrali pogodno mesto za rad. Ne smemo izvoditi bilo kakvu improvizaciju, bez specijalnih alata i opreme ne smemo ni pokušavati bilo kakvo održavanje i remotovanje klima uređaja. Pre svega, moramo da pazimo da sve što radimo, činimo tako da vodimo računa o bezbednosti. Mnogi majstori nalaze zadovoljstvo u servisiranju prvenstveno zbog toga što uživaju da rade sa dobrim i kvalitetnim alatom. Drugi uživaju u tome da proveravaju koliko mogu da postignu sa što je moguće manje pomoći. Najgore je imati loš alat koji uništava navrtke, vijke, zavrtnje i može biti opasan i po našu bezbednost. Nešto od potrebnog alata svi mi mali i imamo. Za ostalo moramo napraviti spisak, pre nego počnemo da kupujemo. Zbog izuzetne važnosti svakog pojedinog alata, u ovom poglavlju se svaki od njih ponaosob detaljno opisuje, a mi ćemo ovde taksativno navesti sve neophodne alate:

– Odvijači,

– Klešta,

– Ključevi,

– Specijalni alati, među kojima spadaju:

– Manometarski set (merenje razdelne cevi),

– Vakuum pumpa,

– Menzura za dopunu rashladnog fluida,

– Boce sa rashladnim gasom R – 12 i R – 134a,

– Komparator rashladnih gasova (lenjih sa klizačem),

– Termometar,

– Lampa za otkrivanje curenje freona,

– Univerzalni instrument (unimer),

– Merač nivoa ulja u kompresoru,

– Kompresorsko ulje,

– Oprema za ličnu bezbednost,

– Oprema za ispitivanje curenja freona azotom (OFN).

S obzirom da je rashladno sredstvo R – 12 izbačeno iz upotrebe u evropskim zemljama 1995.godine, a ima ga u upotrebi u mnogim vozilima, potrebno je povesti računa o pravilnom rukovanju sa njim. Da bi se umanjilo ugrožavanje životne sredine, doneti su zakoni koji zabranjuju ispuštanje rashladnih fluida u atmosferu. Kako bi smo ispoštovali te zahteve, biće nam potrebna i dodatna oprema, poput:

• Aparata za reciklažu rashladnog fluida,

• Rezervoar za skladištenje recikliranog freona,

• Manometarski set razdelne cevi,

• Set za razdvajanje nepovratnih priključaka,

• Grejač boce sa rashladnim gasom,

• Alat za spajanje cevi,

• Aparat za ubrizgavanje ulja u kompresor (koristi se prilikom menjanja rashladnog gasa),

• Alat za skidanje cevno – kapilarne mlaznice,

• Elektronski analizator rashladnog gasa.

Postoji veliki broj uređaja za otkrivanje mesta gde curi freon iz instalacije, da li su to ventili, oštećeni metalni delovi, creva i dr., a to su najčešća mesta za manjak freona u instalaciji. Od opreme koja se najčešće koristi za detekciju, izdvojićemo:

• Rastvor pene ili praška sa mehurićima i

• Elektronski detektor curenja.

 

PETA GLAVA

 

MERE PREDOSTROŽNOSTI

Preporučjivo je da sadržaj ovog poglavlja svako ko namerava da se bavi ovim poslom pažljivo pročita! Većina saveta jesu samo mere predostrožnosti koje treba preduzeti zato što klima uređaj krije veliki broj opasnosti. Servisiranje auto klima nije posao koji treba da radi automehaničar jer svaka greška bi skupo koštala i servisera i automobil. Osim toga, dajemo upozorenja koja možda ne znate, ako ste počeli da radite na servisiranju auto klima uređaja. Zato treba pročitati pažljivo i upamtiti neka od ovih pravila kojih se treba svako pridržavati zbog svoje lične bezbednosti. Već smo to ranije spomenuli da pre početka bilo kakvog rada treba skinuti sav nakit, prstenje, satove i narukvice. Isto treba izbegavati široka odela, kravate i šalove koji mnogu lako da se zapetljaju u kaišniku i da vas povrede.

– Ne treba se podvlačiti nikad ispod automobila ako nije dobro poduprt i nikad ne treba koristiti dizalicu kao jedini oslonac automobila. Automobil mora da se nazali na ravnom i tvrdom terenu, sa menjačem stavljenim u brzinu, ručno ili u položaj za parkiranje. Pošto se podigne automobil, obično kad se izvode radovi oko kondenzatora klima uređaja, obavezno ispod njega treba postaviti postolje koje bi nosilo težinu automobila. Ako nema postolja treba upotrebiti nešto što može nositi hiljadu ili više kilograma kao što su betonski blokovi i sl. Nikada ne koristiti niske stolice, kante za otpatke ili kutije.

– Ne treba pušiti dok se obavljaju radovi na klima instalaciji jer blizu je dovod goriva i akumulator. Benzinska isparenja iz rezervoara za gorivo, karburatora ili dizni za gorivo veoma su zapaljivi. Vodonik u akumulatoru je eksplozivan i može da ga zapali i najmanja varnica.

-Ne kidati hladnjak, poklopac ili ekspanzioni sud dok je tečnost za hlađenje jako zagrejana.

– Obavezno je nositi zaštitne naočare kad god se radi ispod automobila, kada se koristi dleto i čekić, kada se brusi ili buši, a još važnije kad se popravlja klima uređaj. Freon u instalaciji može da prouzrokuje promrzline ako dođe u dodir sa kožom.

– Nikada ne treba raditi na sistemu za paljenje kada motor radi ili je uključeno paljenje. Dovodni napon je isto opasan pogotovo za ljude sa srčanim oboljenjima, ili za one sa ugrađenim pejsmejkerom.

– Ne treba raditi u zatvorenoj garaži, pogotovo sa upaljenim motorom. Nagomilavanje ugljen-monoksida, gasa bez boje i mirisa, može da bude smrtonosno. Ako morate da uključite motor, uvek napravite neko luftiranje, ili otvorite vrata garaže ili sprovedite gasove napolje pomoću cevi.

– Ne treba nikad otvoriti poklopac hladnjaka dok je motor vruć, jer može da dođe do prskanja vrele vode iz hladnjaka. Ni antifriz ne treba da stoji u otvorenim posudama gde deca ili stoka mogu pokušati da ga piju. Antifriz je jako opasan zbog svoje visoke toksičnosti.

– Ako se izvode radovi na električnoj instalaciji, kao što je zamena elektropokretača, glavnog prekidača, alternatora, regulatora napona, radio aparata itd., treba prvo isključiti kabl za uzemljenje akumulatora. Ovo otklanja mogućnost slučajnog uzemljenja strujnog kola i požara, ili oštećenja nekog dela u električnoj instalaciji.

– Na najnovijim vozilima se elektronskim komandama motora kompjuter u vozilu je veoma osetljiv na naponska preopterećenja. Ako se koristi produžni kabl za startovanje, onda ga treba povezati sa drugim akumulatorom od 12V, a nikada sa alternatorom od 24V koji se koristi kod nekih kamiona. Pre isključivanja bilo kog od električnih priključaka, kontaktni ključ treba biti izvan brave.

– Akumulatori sadrže sumpornu kiselinu te sa njim se mora pažljivo rukovati. Treba voditi računa da se ne prevrnu, ili da se prospe kiselina na automobil, kada se montira ili skida akumulator. Treba uvek zaštititi ruke gumenim rukavicama, a oči zaštitnim naočarima.

– Nikada ne treba koristiti benzin kao sredstvao za čišćenje. Isparenja su eksplozivna i može da ih upali kontrolna lampa iz obližnjeg uređaja ili grejača. Treba koristiti kerozin, ili sredstvo za čišćenje predviđeno za te svrhe.

– Vazdušni jastuci mogu takođe izazvati povrede ako deđe do slučajnog otvaranja. Treba voditi računa pri skidanju volana ili instrument table.

– Pumpa za ubrizgavanje dizela dovodi gorivo pod vrlo visokim pritiskom. Treba biti oprezan kada se radi sa brizgačima goriva i cevima za gorivo.

– Kada se baca istrošeni antifriz, ulje za motor, ili sredstvo za čišćenje, ne treba iste sipati u kanalizaciju, ili u odvod za kišnicu. Umesto toga, treba ih sipati u posudu, zatvoriti i skladištiti ih na određeno mesto.

 

ŠESTA GLAVA

 

SERVIS, POPRAVKE I ODRŽAVANJA AUTO KLIME

Redovno servisiranje auto klime je jedan od najvažnijih uslova da ona radi besprekorno i ispunjava sve zadate vrednosti. Jedan od najvažnijih uslova sa najboljim učinkom rada klima uređaja je da se ona bez obzira na godišnje doba uključi jednom mesečno da radi jedan kraći period vremena. Najidealnije bi bilo da se klima uređaj u automobilu bar jednom godišnje sistematski pregleda i servisira. Uključivanje jednom mesečno bi zadovoljilo neke standarde koji su neophodni za duži ispravan rad klime. To bi osiguralo da se ulje u sistemu ravnomerno rasporedi po svim ćelijama rashladne instalacije, a koje bi sačuvalo sušenje gumenih zaptivki i O – ringova, koji štite instalaciju od isticanja rashladnog medija iz sistema. Ili, pak, može se desiti da od duže neupotrebe klima uređaja da se dihtunzi zalepe za pokretne delove kompresora koji bi ih prilikom pokretanja samleo i uništio, a postoji mogućnost oštećenja i samog kompresora. Ako se dogodi da pukne zaptivka vratila kompresora, rashladni gas izaćiće iz instalacije u atmosferu. Kidanje dihtunga je uobičajena pojava kada sistem klima uređaja duže vreme nije u upotrebi. Kao i kod bilo kog drugog uređaja, redovna kontrola i pregled omogućilo bi da se svaki problem na vreme reši bez izazivanja bilo kakve štete. Prosečno servisiran klima uređaj sa rashladnim gasom R – 12, godišnje izgubi između 30 i 100 grama rashladnog medija zbog poroznosti instalacije i manjih curenja na spojevima creva. To praktično znači da uređaj koji nije uključivan jednu sezonu, ili čak i nekoliko godina, količina rashladnog medija može biti znatno manja od fabrički zadate, a što utiče na kvalitet rada i hlađenja. Pre velikih letnjih vrućina obavezno treba pregledati lamele kondenzatora gde ćemo naći određen sloj prljavštine koja se tu nataloži i koja će smanjiti protok vazduha preko kondenzatora i hladnjaka, pa lako može doći do smanjenja rashladne moći i do pregrevanja. Redovan pregled bi otklonio takve probleme. Još jedan od čestih kvarova od neodržavanja sistema je zapušenje odvodne cevčice isparivača. Čim se desi da se začepi cevčica, kondenzat će ostati zarobljen u isparivaču. Smanjiće se sposobnost isušivanja koju poseduje klima, a i skupiće se u kućištu isparivača puno bakterija koje mogu širiti neprijana miris.

Najdelotvornije bi bilo svake godine ispustiti rashladni fluid, pregledati i servisirati instalaciju, pregledati rizične spojeve i ponovo napuniti sistem po fabričkim specifikacijama i tek onda ćemo biti sigurni u besprekoran rad klima uređaja. To testiranje je poželjno uraditi jednom godišnje. Jasno je nama da je to skupa operacija po nekima i nepotrebna, ali to je jedini način očuvanja celokupne količine fluida u sistemu i njegov pravilan i funkcionalan rad. Predložićemo iz naše prakse jedan redosled godišnjeg servisiranja auto klima uređaja:

1. Izvršiti proveru usisnog i potisnog pritiska u sistemu preko manometarskog seta, kako bi smo otkrili da li je instalacija negde porozna. Možemo i ispustiti tj. reciklirati rashladni medij i ponovo napuniti sistem propisanom količinom freona.

2. Prekontrolisati rad ventilatora na kondenzatoru.

3. Proveriti radnu temperaturu rashladnog sistema.

4. Prekontrolisati i obavezno pročistiti odvod kondenzata iz isparivača.

5. Ako budemo izvlačili rashladni fluid iz instalacije, poželjno je zameniti i filter sušač vlage zato što je instalacija već zaprljana i puna vlage.

6. Izvršiti obavezno čišćenje kondenzatora nekom menakom četkom, ili ga oprati mlazom vode kako bi izašla nataložena prljavština skupljena u rebrima kondenzatora.

7. Na kraju proveriti halogenom lampom da li ima curenja.

U nastavku ovog poglavlja obradiće se i sledeće teme:

– Redosled servisiranja komponenti klima uređaja,

– Dozvoljene i nedozvoljene radnje na auto klima uređaju,

– Spajanje servisne stanice sa rashladnim instalacijama,

– Kontrola pritiska i temperature u klima instalaciji,

– Kompresorska ulja,

– Ispiranje i čišćenje instalacije,

– Otklanjanje greške u curenju,

– Zamena oštećenih elemenata instalacije.

 

SEDMA GLAVA

 

KONSTATACIJE KVARA

Do sada smo saznali sve o rashladnoj tehnici koja se koristi za snižavanje temperature u vozilima, koja se hlade po pod temperaturom okolne sredine i za njeno održavanje u zadatim granicama nezavisno od promena spoljnih uslova. Savladali smo sve procese rada klima uređaja i kako izvršiti osnovne postupke servisnih radnji i drugih popravki. Naučili smo sve o osnovnim komponentama klima uređaja, o upravljačkim elementima, o ekološkim rashladnim fluidima i ostalom. Kada se jednom shvate osnovni principi na kojima leži rashladna tehnika i kako funkcionišu i rade klima uređaji, prilikom dijagnoze kvara, znanje će nam biti najvažniji alat. Za tačnu dijagnozu kvara najpotrebniji alat koji se koristi prilikom izvođenja servisnih radnji je manometarski blok sa servisnim crevima sa kojim precizno i tačno određujemo mesto kvara u rashladnom sistemu.

Prilikom susretanja sa nekim kvarom na instalaciji, najbitniji je pristup i samo pitanje – odakle započeti pristup u rešavanju problema. Najčešći kvarovi kod automobilskih klima uređaja su:

– Curenje sistema i manjak rashladnog fluida,

– Električni kvarovi (releji i osigurači),

– Začepljenja instalacije.

Moramo osluškivati rad klima uređaja, jer promena zvuka u radu nam daje upozorenje da može doći do kvara, ili veće havarije u instalaciji sistema. Postoje neki kriterijumi kojih se moramo pridržavati u toku popravke klima uređaja. Prvo, moramo da izvršimo defektaciju kvara, pre nego pristupimo popravci. Mnogi vlasnici automobila neće moći jasno da nam predoče kvar, pa to moramo efikasno i tačno mi sami da utvrdimo. Moramo pregledati električnu instalaciju ako klima uređaj uopšte ne radi, možda je neka žica pokidana, ili su uopšte jako loši električni priključci. Moramo pregledati i pogonski kaiš, da nije pokidan, ili je isključen, ili neisprvan prekidač niskog pritiska koji je stopirao rad klima uređaja. Ne smemo puniti instalaciju gde evidentno fali rashladni gas, ako prethodno nismo izvršili konstataciju kvara. Ako izvršimo punjene sistem bi radio neko kratko vreme, a mušterija ili vlasnik vozila bi se vratio kod nas vidno nezadovoljan. Zato se moramo pridržavati stare poslovice: „dvaput meri, jednom seci!“. Moramo imati sve na umu, pa i to da i novi deo može da ne valja, pa pre ugradnje i to moramo da proverimo.

U ovom poslednjem, sedmom poglavlju, biće reči i o:

– Redosledu dijagnoze kvarova i

– Defektaciji kvara i popravci.